Храм је саграђен 1895. године. Градили су га Срби варошани уз помоћ људи из околних села. Нажалост, 1943. године бива срушен до темеља. На рушевинама је један њемачки војник пронашао крст (ручни рад) и однио га са собом. Након ослобођења вратио је крст тадашњем свештенику Милутину Матаруги објашњавајући му да га је носио са собом кроз цијели рат и вјерује да му је спасио живот, те га зато враћа. Тај крст и два звона су једино што је сачувано од првобитног храма из 1895. године. Храм је обновио поп Милко уз помоћ Дубичана који су живјели у Америци. У току Одбрамбено-отаџбинског рата храм је погођен гранатом из правца Хрватске, али срећом није било жртава.

У склопу храма Светих  Апостола Петра и Павла налази се Светосавско-парохијски дом, Светосавско-омладински центар и православни дјечији вртић.